Praroditeljski greh: Radoznalost, Deo prvi

Гарсоњера је била прљава, пуна кутија и разбацаних ствари по поду и намештају. Један једини прозор гледао је на сиву, бучну улицу, пуну пролазника. Ваздух није био нимало чист, па је у случају отварања прозора морало да се бира између загађеног ваздуха споља и устајалог изнутра. Ипак, ако би човек довољно дуго ту живео, навикао би се на обоје.

 У левом углу налазила се кухињица, то јест фрижидерчић, две кухињске површине и решо. Лавабо је био у малом, ограђеном купатилу које је одузимало доста простора од ионако мале гарсоњере.

 На средини собе стајао је сто са две столице. На столу су били наслагани папири, часописи, разбацане књиге, затим остаци хране и понека мајица нехајно бачена преко те гомиле.

 Кутије по угловима биле су претрпане књигама и још по неким ситницама, док је по њима без реда лежала набацана одећа.

 На другом крају собичка налазио се кревет са пребаченим ћебетом да завара неуредну и изгужвану постељину.

 Голе зидове, без слика, красило је тек неколико постера, махом ретро копија најава за филмове из четрдесетих и педесетих. Ролетне на прозорима биле су допола спуштене, па је осветљење било прилично мрачно.

 Мартин је заваљен седео на кревету, наслоњен на зид и немо зурио у неку замишљену тачку на другом крају просторије. Није деловао забринуто, већ пре празно, исцрпљен од живота и света око себе.

 Наједном неко закуца на врата и он, не померајући се, довикну том неком да уђе.

Share This Post

Leave a Reply