Praroditeljski greh: Radoznalost, Deo drugi

На довратку се појави једна девојка, или боље речено жена, од једно двадесет осам година, висока, лепе грађе, са фарбаном риђом косом, увијеном у локне, која јој је допирала до рамена. Била је обучена у танку ролку беж боје, увучену у фармерке.

 – Е, ћао. Како си? Је л’ све ок? – упита она стојећи код довратка.

 – Аха. Затвори врата и седи. Раскомоти се.

 – Ок – рече она, расклони ствари са једне столице, привуче је ка кревету и седе на њу – Шта се десило?

 – Ма… Ништа. И свашта. Звао сам те… – он се нагну ка њој, трљајући чело руком – Пази, Маријана, звао сам те… Ок, баба ми је умрла и ето, шта знам, волео бих да мало будеш овде, ако ти не смета. Знам да сад нисам неко друштво, али… – он слегну раменима.

 – Не, потпуно те разумем. Јој, Мартине, много ми је жао. Је л’ то била она бака која је живела на селу?

 – Јесте, она је. Била је добра жена, живео сам са њом неко време док сам био мали. Знаш већ, причао сам ти.

 – Да, сећам се.

 – Добио сам данас телеграм, то јест, јавили су ми. Немам појма ко ми је јавио. Каже као: Синко, бака ти је умрла. Ужас како људи немају такта. Ваљда је био неки њен комшија, шта знам.

 – Знам, знам, разумем те.

 – И тако… Не знам како је умрла, ваљда у сну, не знам.
– Надам се да се није мучила. Ја колико знам по твојој причи, ви сте били баш блиски. -Па, ваљда јесмо. Мислим, били смо. Онда се однос мало охладио и тако… Баш је дуго нисам видео.

 – Знам како ти је. И ја сам имала једну рођаку… – поче Маријана.

 – Слушај, жао ми је ње. Не, мислим јесте била стара и све то и да, ок, очекивало се да ће… Али, видиш, мени је безвезе што све ове године нисам отишао да је обиђем.

 – Знам, али није твоја кривица.

 – Не знам. Знаш оно сутра ћу и те форе. Стално мислиш да имаш свe време овог света…

 – Немој сад да се нервираш. Не можеш ништа да промениш. Уосталом, био си заузет, ниси имао кад. Ниси ти крив.

 – Нисам је ни назвао.

 – Па добро, дешава се. Немој да се нервираш.

 – Знам, али шта ћу кад се безвезе осећам.

 – Немој. Ионако не можеш ништа да урадиш.

 – У праву си.

Share This Post

Leave a Reply