Iz ormara jedne duše

Ugledah dušu što nad ponorom stoji

Na licu joj beše čemer i jad

Kad vide mene što na uglu stojim

Iz svojih misli prene se tad

 

Iz očiju tamnih viri mi briga

Ipak mi se usne u osmeh krive,

Zarad svih duša na ovom svetu

Srećna jer su i dalje žive

 

Gleda me duša očima snenim

Veli da srce joj je svezao neko,

Pa sad traga za slobodom

U ponor bi otišla,čak tako daleko

 

Tragati možeš čitavim svetom

Dušo što srce svoje traži,

Grčevito tvoje srce drži

Strah što Um tvoj stalno draži

 

Nije ti srce svezala sudba

Nit druga duša što za ljubljenom traga,

Zaviri duboko u srž svoju,

Naći ćeš skrivena i sjajna blaga

 

Ugledah dušu što nad ponorom stoji

Mekanih suza i zvezda prah,

Kad žal joj srce napusti sasvim,

Udahne srce kad nesta strah

 

Share This Post

Leave a Reply